Nasledno pravo

Advokati pružaju usluge iz oblasti naslednog prava koje se odnose na pravnu zaštitu imovinskih interesa klijenata za života i za slučaj smrti. Naša advokatska kancelarija ima zadatak da svojim savetima pomogne klijentima u upravljanju i raspolaganju svojom imovinom za života, kao i da pomogne klijentima u postupcima koji se vode u vezi sa imovinom u slučaju smrti.

Opis usluge

Ostavinski postupak je vanparnični postupak uređen Zakonom o vanparničnom postupku. Ostavinska rasprava predstavlja sudski postupak, s tim da u praksi sud poverava vođenje ovog postupka javnom beležniku ali se rasprava zaostavštine može obaviti i pred sudom.

Ostavinskim postupkom utvrđuje se ko je ostavilac, ko su njegovi naslednici, imovina koja čini zaostavštinu, ali i dugovi preminulog. On se pokreće po službenoj dužnosti, čim sud sazna da je neko lice umrlo ili proglašeno za umrlo. Dakle, da bi se ostavinski postupak mogao pokrenuti, potrebno je da za određeno lice nastupi činjenica smrti. Ostavinski sud najčešće će saznati o smrti nekog lica prijemom javne isprave – izvoda iz matične knjige umrlih, a koja dokazuje smrt tog lica od strane nadležnog matičara. Međutim, ostavinski postupak može se pokrenuti i na inicijativu zainteresovanih lica koja mogu obavestiti sud da je neko lice umrlo pa je za sud to dovoljno da postupak pokrene po službenoj dužnosti, shodno načelu oficijelnosti, propisanom  Zakonom o vanparničnom postupku. Matičar upisuje smrt u matičnu knjigu umrlih i dužan je da u roku od 30 dana dostavi sudu umrlicu. Sud donosi rešenje kojim poverava javnom beležniku da sastavi smrtovnicu i preda je sudu u roku od 30 dana ili odlučuje da sam raspravi zaostavštinu.

Mesna nadležnost suda se određuje prema umrlom licu – ostaviocu, pa se posmatra njegovo prebivalište ili boravište i tako se zasniva mesna nadležnost suda a tako i nadležnost Javnog beležnika. 

Po pozivu beležnika ili suda, srodnici umrlog dostavljaju osnovne podatke o preminulom, o imovini koja čini zaostavštinu i osobama koje mogu biti pozvane na nasleđe. Beležnik ili sud proveravaju  da li je posle umrlog ostao testament i ako jeste prosleđuje ga sudu i istom beležniku se poverava ostavinska rasprava.

Zakazuje se ročište na koje se pozivaju svi koji polažu pravo na nasleđe i zakonski i testametarni naslednici. Tada se raspravlja o svemu vezanom za nasleđe, a naročito o pravu na nasleđe i veličini nasleđenog dela.

Ako su među naslednicima sporne neke činjenice postupak će biti prekinut i oni se upućuju da pokrenu sudski postupak radi utvrđenja spornih prava. Ako nema spora, imovina se podeli prema zakonskom pravu na nasleđe ili dogovoru.

Naslednici su dužni da daju jasnu izjavu da li se primaju ili odriču nasleđa. Niko ne može da se prihvati nasleđa delimično ili pod uslovom. Kad se utvrdi kome pripada pravo na nasleđe, onda se donosi rešenje o nasleđivanju, čime se okončava postupak.

Kad nije poznato da li preminuli ima naslednika, sud oglasom poziva one koja polažu pravo na nasleđe da se prijave u roku od godinu dana. Ako se ne prijavi nijedan naslednik, sud će doneti rešenje kojim zaostavštinu predaje na uživanje Republici Srbiji.

Osnovi nasleđivanja

Svoja prava u ovom postupku naslednik može ostvariti po osnovu zakona ili testamenta. Nasleđivanje po osnovu zakona vrši se po naslednim redovima, a kao naslednici se mogu pojaviti isključivo krvni srodnici (uključujući i srodnike po usvojenju) i bračni supružnik. U zakonom predviđenim slučajevima pravo bračnog supružnika na nasleđivanje može biti veće ili manje u odnosu na ono što mu po zakonu pripada.

Testament predstavlja poseban osnov za nasleđivanje, ali mora biti sačinjen u strogim zakonom predviđenim formama i biti pravno preciznog sadržaja kako bi proizvodio dejstvo. Testament može biti predmet poništaja, a u slučaju da je pravo zakonskog naslednika povređeno testamentom on ima pravo na nužni deo bez obzira na sadržinu testamenta.

Nasledno - pravni ugovori

Ugovor o doživotnom izdržavanju je ugovor kojim se primalac izdržavanja obavezuje da se u trenutku njegove smrti prenesu određene stvari ili prava na davaoca izdržavanja, dok se davalac izdržavanja za uzvrat obavezuje da primaoca do kraja života izdržava i brine se o njemu, i da ga posle smrti sahrani.

Pored ovog ugovora, svako još za života može svoju imovinu ustupiti naslednicima Ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života, uz mogućnost da zadrži pravo doživotnog uživanja imovine, pravo na doživotnu rentu i sl. Ovim ugovorom se još za života ostavioca rešava pitanje nasleđivanja imovine i nasledni deo naslednika.

Nasledno pravo je oblast u kojoj pravna pomoć uključuje sledeće usluge: