Upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu kao preduslov za donošenje zakonitog rešenja o otkazu ugovora o radu

Poslodavac ne može doneti rešenje o otkazu ugovora o radu pre nego što omogući zaposlenom da se brani od navoda koji su mu stavljeni na teret, odnosno ako mu nije dostavljeno upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu.

Poslodavac ima obavezu da u upozorenju i rešenju o otkazu ugovora o radu razloga povrede radne obaveze ili iz disciplinskih razloga (nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca), navede vreme, mesto i način izvršenja povrede radne obaveze koja je zaposlenom stavljena na teret, kako bi se zaposlenom omogućilo pravo na odbranu u postupku pred poslodavcem.

Odredbom člana 180. stav 1. Zakona o radu (“Službeni glasnik RS” br. 24/05… 75/14), propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Stavom 2. istog člana propisano je da je u upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koje ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Odredbom člana 185. istog zakona, propisana je obaveza poslodavca da zaposlenom lično dostavi akt o otkazu ugovora o radu.

U sporu iz radnog odnosa, sud ceni zakonitost rešenja sa aspekta pravilne primene materijalnog prava, sprovedenog otkaznog postupka i činjeničnih navoda iz osporenog rešenja. Poslodavac ima obavezu da u upozorenju i rešenju o otkazu ugovora o radu iz disciplinskih razloga (nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca), navede vreme, mesto i način izvršenja povrede radne obaveze koja je zaposlenom stavljena na teret kako bi se zaposlenom omogućilo pravo na odbranu u postupku pred poslodavcem. Pisano upozorenje je deo procedure otkaza ugovora o radu, kako u smislu navedenih zakonskih odredbi, tako i odredbe člana 7. Ratifikovane Konvencije međunarodne organizacije rada br. 158 koja se, na osnovu odredbe člana 1. Zakona o radu, primenjuje i na sve zaposlene u Republici Srbiji. Prema toj odredbi, na inicijativu poslodavca, zaposlenom ne može prestati radni odnos zbog razloga vezanih za njegovo ponašanje ili njegov rad, pre nego što mu se omogući da se brani od iznetih razloga, osim ako se sa razlogom ne može očekivati od poslodavca da mu pruži tu mogućnost. Kao nužan uslov za otkaz ugovora o radu iz razloga propisanih članom 179. stav 3. Zakona o radu, upozorenje poslodavca ima karakter akta kojim se zaposleni poziva na odgovornost i izjašnjenje u vezi konkretnog slučaja, odnosno ponašanja i ima za cilj da zaposlenom omogući da iznese svoju odbranu i da se izjasni o radnjama za koje poslodavac smatra da predstavljaju razlog za otkaz ugovora o radu. Ocena zakonitosti rešenja kojim se zaposlenom otkazuje ugovor o radu, pored utvrđenja postojanja osnova i istinitosti činjenica na kojima se zasniva otkazni razlog, podrazumeva i ocenu zakonitosti postupka u kom je ugovor o radu otkazan.

Saglasno navedenom, kako je upozorenje deo procedure otkaza ugovora o radu, to ono ima značaj neophodne procesne pretpostavke za pravilnost i zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu, pa su i za dostavu upozorenja propisana pravila ličnog dostavljanja. Dakle, poslodavac ne može doneti rešenje o otkazu ugovora o radu pre nego što omogući zaposlenom da se brani od navoda koji su mu stavljeni na teret. U konkretnom slučaju tužiocu nije omogućeno da iznese svoju odbranu pre donošenja otkaznog rešenja, imajući u vidu da mu nije dostavljeno upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu.

Autor: Aleksandra M. Mladenović, advokat

(Izvor : Zakon o radu RS, presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 798/22 od 8. 4. 2022)